Са великом тугом и болом обавештавамо рукометну јавност и све пријатеље да нас је, у 75. години живота, напустио некадашњи рукометаш, судија и контролор, а пре свега велики пријатељ сваког коме је рукомет био у срцу, наш Живан Стакић, најпознатији као Жика. Рођен у Путинцима, 14.04.1949. године, увек је волео да истакне своје порекло и поносно говорио да је Сремац, причајући разне шале и анегдоте на рачун Сремаца. Свој радни век провео је као комерцијалиста, радио је за словеначки Марлес, а рукомет је играо у РК Војводина (1965-1979), након чега је отишао у Француску и тамо наставио своју успешну каријеру. Шире познат у свету рукомета постао је кроз суђење, а сви памте судијски пар Стакић - Попов, који је у својој богатој каријери судио два мушка светска првенства, једно женско и једно мушко европско првенство, бројне утакмице Лиге шампиона, као и огроман број утакмица у бившој Југославији. По завршетку судијске каријере обрео се у улози контролора, како другачије, него са пуно успеха и ауторитета, који је произилазио из изванредног познавања и разумевања Правила игре, због којег су му се бројне млађе колеге обраћале за савет и помоћ у ситуацијама које су биле несвакидашње. У једном периоду свог рада, био је и генерални секретар Рукометног савеза Војводине, а пред сам крај активног бављења рукометом вршио је више година функцију помоћника за судијска питања у Првој лиги ''Север''. Више пута у својој каријери био је лектор превода Правила игре са енглеског језика, водећи рачуна да свака реченица јасно буде дефинисана, како би сваки млади судија могао да разуме оно што Правила желе да кажу. Жикина предавања су увек била пуна емоција, чак и кад би се понављала, својом дикцијом и начином на који је Жика презентовао тему коју би обрађивао, давао је адекватан тон и држао пажњу чак и онима који су сели у задњу клупу, како не би морали пажљиво да слушају. О томе какав је човек био Живан Стакић сигурно би могла да се напише једна узбудљива књига, која би се читала у даху, јер Жика је живео за рукомет, био је боем и прави пријатељ, увек ведар и насмејан за сваког добронамерног човека. Његова велика љубав били су коњи, које је волео можда и више него рукомет, па је тако често посећивао ергеле и посвећивао своје време овим предивним племенитим животињама.
Желимо овим путем да изразимо искрено саучешће породици Стакић, супрузи и кћерки, које знају да могу бити поносне на све што је Живан урадио у рукомету за свог живота, оставивши дубок и неизбрисив траг у срцу свакога ко га је познавао или бар некад слушао његова изузетна и садржајна предавања.
Путуј са анђелима, пријатељу, рукомет те не може и неће заборавити, а најближи пријатељи и сарадници ће се трудити да живиш у свима нама кроз успомене и бројне анегдоте. Нека ти је вечна слава и хвала за све што си дао рукомету!
Сахрана Живана Стакића биће у уторак, 25.04.2023. године, у 15 часова, на Алмашком гробљу у Новом Саду, улица Трг Мира бр.1